Dakic_0.thumbnailCiljani podsektori: Dizajn i ugovaranje u “paketu”

Odevna industrija je jedna od najkonkurentnijih industrija na polju snabdevanja što za ishod ima niske profitne marže. Marže bi mogle biti znatno više ukoliko bi potrebe probirljivijih tržišta u pogledu logistike i kvaliteta mogle da budu zadovoljene “u paketu”. Pretnja od povećane/stalne konkurencije iz Azije je u Srbiji sprečena zbog pozicioniranosti zemlje u pogledu lokacije, ali i zahvaljujući trgovinskim povlasticama sa EU i Rusijom pri proizvodnji visokokvalitetne, brzo-obrtne odevne linije za evropske modne kuće. Strana ulaganja, naročito ona koja potiču iz EU za mala i srednja preduzeća koja izvoze svoju celokupnu proizvodnju vrlo osetljivu na promene u svetu mode, su takođe u porastu.

Srpska industrija je odgovorila na ove promene i u pogledu izrade odeće visokog kvaliteta napredovala proteklih godina, zadovoljavajući potrebe tržišta. Odevna industrija u Srbiji zapošljava visokokvalifikovan kadar, koji potiče iz razvijenog obrazovnog sistema koji obuhvata obrazovanje i na srednjoškolskom i na univerzitetskom nivou, međutim, prisutni su nedostaci znanja iz određenih oblasti, kao što su izrada mustri i zasigurno marketing.

Domaća MSP naglasila su skupe kredite poslovnih banaka i birokratiju kao glavne prepreke za rast. Uzevši u obzir da je obrtni kapital firmi za proizvodnju odevnih predmeta obično vezan za spoljno finansiranje, to se može smatrati glavnim problemom u pogledu rasta i ispunjavanja narudžbi. Ograničeno finansiranje izvoza je dostupno preko državnih agencija (AOFI, SMECA), dok faktoring predstavlja uslugu u usponu. Najozbiljniji problemi fleksibilnih preduzeća koje imaju potrebu za stalno zaposlenim radnicima, predstavljaju ugovorni problemi sa angažovanjem/otpuštanjem radnika, budući da su radnici u poziciji da podnesu tužbu na osnovu postojećeg zakona. Stoga bi izmene Zakona o radu i dalji napredak procesa privatizacije/stečajnih postupaka donele koristi ovoj grani.

Odevna industrija u velikoj meri zavisi od uvoznih tkanina (pamuk, denim, vuna) ali se pomenute tkanine prilično lako nabavljaju. Važno je napomenuti da preduzeća iz Srbije sada mogu dobiti carinska Evro uverenja za tkaninu iz zemalja EU. Srbija je sa Evropskom unijom ušla u Sporazum o tekstilu 2005. godine i takođe je u poziciji da uživa prednosti dijagonalne kumulacije (pravilo porekla) prema Sporazumu o slobodnoj trgovini među zemljama Srednje Evrope (CEFTA) i Sporazumu o slobodnoj trgovini sa Rusijom. Decentralizacija (naročito u Novom Pazaru) i neodgovarajuće izveštavanje onemogućavaju stvaranje jasne slike o trenutnom stanju u ovoj privrednoj grani. Međutim, zbirne brojke ukazuju na opadanje industrijske proizvodnje, ali i na porast vrednosti izvoza.