Ciljani podsektori: Snimanje, lokacije, digitalna animacija, produkcija

Ova privredna grana je trenutno mala, ali se oporavlja, sa prodajom u 2006. godini koja je skoro 400% veća nego u 2002. godini i povećanim interesovanjem od strane stranih filmskih i reklamnih produkcijskih kuća.  Radna snaga u Srbiji je jeftinija nego u većini zemalja u regionu, uz isto tako niže troškove smeštaja, hrane i sl.  Srbija poseduje kvalifikovanu i jeftinu radnu snagu, iako neke specijalizovane i menadžerske veštine i iskustvo u radu na međunarodnim snimanjima nedostaju.  Procenjeno je da je u 2005. godini diplomiralo oko 12.000 studenata sa relevantnim osnovnim znanjem i veštinama, uz tri privatne obrazovne ustanove u ovoj grani.  Većina talenata u ovoj privrednoj grani napustila je zemlju tokom ratnog perioda, ali su se neki od njih i vratili, pružajući doprinos poboljšanju veština na polju specijalnih efekata i marketinga/uspostavljanja poslovnih kontakata.

Jedna privatna srpska firma izgradila je savremeni kompleks studija kako bi privukla strana filmska preduzeća dok je drugi glavni kompleks, Avala Film, zastareo, ali funkcionalan.  Strani filmski producenti imaju svoje finansiranje i proizveli su 2-3 filma u Srbiji tokom 2007.  Srpski filmovi su dobili 11 donacija u vrednosti od 3 miliona evra u poslednje tri godine od Euroimage, kao i dodatne subvencije od strane Ministarstva kulture Republike Srbije.  Rezervisanje termina u studijima i dobijanje dozvola za snimanje na ulicama za sada ne predstavlja problem, ali sa razvojem indistrije, ograničeni kapaciteti bi mogli da imaju negativan uticaj na rast.  Osnovna oprema postoji, a Sony je obezbedio dvogodišnje beskamatne kredite za kupovinu opreme domaćim filmskim stvaraocima.  Razvijanje filmskih traka se uglavnom radi u Mađarskoj ili Austriji.

Srbija ima potencijal, ali i dalje ima veoma oštru regionalnu konkurenciju. Trenutno, srpski film ne uživa podršku od strane države u vidu poreskih olakšica ili izgradnje velikih studija/post-produkcijskih laboratorija.  Ovo predstavlja nedostatak budući da susedne zemlje, posebno Rumunija, Bugarska, ali i Hrvatska, Makedonija i Mađarska kao i mnoge zemlje EU, nude nekoliko vrsta podsticaja i delotvorno ih promovišu.  Filmska industrija u Srbiji nije u potpunosti pravno uređena (pre nekoliko godina izrađen je nacrt Zakona o kinematografiji, ali još uvek nije ušao u proceduru za usvajanje).

Pregled

Srpska filmska industrija koja je trenutno u razvoju dostigla je svoj vrhunac početkom 80-tih godina prošlog veka, kada je zauzimala drugo mesto odmah posle Velike Britanije po broju inostranih produkcija.  Ovaj međunarodni uspeh obezbedio je industriji snažnu infrastrukturu u vidu studijskih objekata i laboratorija, kao i visokoprofesionalnog, iskusnog i inspirisanog kruga filmskih umetnika i ekipa.  U poslednjih nekoliko godina, filmska industrija se sve više okreće Istočnoj Evropi kao destinaciji za filmsku produkciju.  Bugarska i Rumunija su već obezbedile pozicije konkurentnih lokacija za snimanje filmova, a Mađarska je vodeća destinacija za post-produkciju.  Srbija i ceo region nude predivne pejzaže koji vrlo lako mogu predstavljati bilo koju lokaciju u svetu.  Procenjeno je da podugovaranje širom sveta donosi uštedu stranim filmskim stvaraocima u iznosu do 50% troškova produkcije.  Pristupanje konkurentnih zemalja u regionu EU dovelo je do povećanja troškova radne snage i ostalih troškova, čime je stvorena direktna prilika za Srbiju da se pozicionira kao jedinstvena i komparativna lokacija sa sposobnim talentom i sveobuhvatnim resursima za pružanje filmskih usluga.
Da bi Srbija mogla da se takmiči na outsourcing tržištu filmske industrije, dobro isplanirana promotivna strategija se mora zasnivati na pomenutim elementima, osiguravajući da sve ključne zainteresovane strane zastupaju istu poziciju, i time kreira imidž Srbije kao destinacije sa nižim troškovima, prirodnim lepotama, raznolikim lokacijama, talentovanim tehničkim i stručnim kadrom i kapacitetima u pogledu opreme i objekata.  Projekat je prepoznao svoju ulogu u promovisanju Srbije kao filmske destinacije i teži da podrži stvaranje okruženja koji će predstavljati poziv stranim filmskim producentima da istraže Srbiju kao alternativnu lokaciju.
Strategija

Projekat je razvio strategiju koja na jasan način prenosi prednosti Srbije kao destinacije za filmsku produkciju na ciljanim događajima i u medijima.  Dugoročno posmatrano, strateški cilj je izgradnja kapaciteta u okviru industrije za sprovođenje institucionalne, pravne i promotivne strategije za održiv uspeh.  Idealno, kao što je slučaj i sa većinom drugih zemalja, ovu aktivnost će predvoditi Filmska komisija podržana od strane industrije koja će nuditi olakšice i baviti se uklanjanjem barijera za ulazak stranih ulagača, promovišući snažan brend “Snimanje u Srbiji” i osigurati vlasništvo putem saradnje sa ključnim zainteresovanim stranama.